1. Kakva je naša kondiciona pripremljenost i telesne mogucnosti - snaga?
Prema njoj se upravlja dužina i težina uspona - manja telesna snaga - lakše ture i planine
2. Koliko je težak uspon?
Laka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura!
Svi putevi su podjednako markirani. Markacija ne govori ništa o težini uspona. Ako oznaka težine puta postoji, ona se nalazi na pocetku markacije. Mnogi putevi nemaju oznaku zahtevnosti, a mnogi nemaju ni markaciju. Potražite savet iskusnijih, i onih koji poznaju teren.
3. Kada predvidjate povratak?
Ovaj cete odgovor dobiti ako znate da se hod planira ovako: za jedan sat normalnog hoda predvida se 350 m nadmoske visine i oko 4km daljine Pri tome se planira predah (2-3 minuta) na svakih pola sata, odnosno kraci odmor na svakih 1,5 sati. Vreme kraceg odmora je toliko da se nešto pojede i popije, ali ne toliko da se planinari ohlade.
4. Kakvo obaveštenje o turi ostavljate?
Vaše obaveštenje mora sadržati informaciju o tome gde idete, kojim putem, kada ste pošli i kada ocekujete povratak. Takode, dobro je da informišete o tome kada želite da se alarmiraju spasioci.
5. Ko ide na planinarsku turu?
Uspon (staza) se prilagodava prema najmanje spremnom ucesniku. Usponi samohodaca su opasniji. Ni grupna tura nije sasvim bezbedna, jer nju karakteriše ponašanje grupe: euforije, afektacija, dokazivanje, takmicenje, borba za prestiž, svade i drugo.
6. Kakvo ce biti vreme?
Vremenska prognoza i informacije sa terena vam daju osnovni predstavu o vremenu. Obavezno predvidajte vreme planinarske ture.
7. Da li su vam potrebna uputstva strucnjaka ili vodic?
O svim aspektima planirane ture posavetujte se sa iskusnijima. Otidite do planinarskog saveza, društva ili sekcije. Raspitajte se kod instruktora skijanja ili u školi skijanja. Angažujte ljude koji poznaju teren, staze , planinu i opasnosti.

OPREMA:

Osnovna planinarska oprema je:
ranac, paket prve pomoci (prvi zavoj, sterilna gaza, zavoji, turban zavoj, flaster, hanzaplast, elasticni zavoj, zaštitna folija), bivak vreca, vetrovka, zaštitne pantalone, topla odeca, rezervni veš, rukavice, kapa, štapovi za hodanje, naocare za sunce, hrana i pice, signalna pištaljka, pribor za orijentaciju (karta, kompas, olovka)
Dodatna oprema za pohodi zimi je:
dereze, cepin, lavinski javljac, snešna lopata sa meracem klizanja, lavinska sonda.
Planinarska cipela mora biti nepromociva, duboka i cvrsta sa oštrim gumenim profilom. Sa takvom cipelom dobijte cvrst oslonac u snegu, na steni, i po travi.Zdravstveni aspekti

Planinarstvo je tesno povezano sa zdravljem.
Pre nego što se odlucite na zahtevne planinarske ture dobro razmislite o posledicama. Znajte da postoje neka ogranicenja zbog kojih se naporno pešacenje i penjanje u planinama ne savetuje.
To su
- Teške srcane mane
- Prethodno odležane duže bolesti (period rekovalescencije od gripa i drugo)

Ovde cemo opisati neke od situacija pri kojima se usled napornog pešacenja i penjanja po planinama može oboleti, ali i razmotricemo i savetovati kako da cuvate zdravlje.

Opterecenje zglobova

Hodanje po planinama i padinama, a posebno silazak sa teškim rancem na ledima, veoma opterecuje sve nožne zglobove. Brojni planinari vec u srednjim godinama imaju problema sa skocnim zglobovima, kolenima, kukovima i kicmom. Ovo je zbog toga što se u mladosti nisu cuvali, ali i nije bilo odgovarajuce opreme.
Uvek se trudite da opterecenje na zglobove smanjite odmerenim i ravnomernim hodom. Znajte da visoka cipela štiti skocni zglob, dobar ranac smanjuje opterecenje na kukove i kicmu, korišcenje štapova za hodanje (teleskopski štapovi) smanjuje opterecenje na kicmu, korišcenje elasticnih zavoja na kolenima deluje i preventivno. Ipak, najbitnije je lagan, oprezan i gibak hod.
Konacno, zglobove cuvate:
1. nosite lagan ranac - ponesite sa sobom samo najnužnije
2. nizbrdo idite polako i oprezno - ne trcite
3. prilikom spuštanja po kaskadama silazite polako - nemojte skakati
4. upotrebljavajte teleskopske štapove za hodanje
5. kad ste u mogucnosti, penjite se pešice, a vracajte se žicarom ili vozilom
6. Pre silaženja dobro zagrejte zglobove na nogama
7. dišite mirno i duboko, taman toliko koliko je potrebno vašem telu.

Opterecenje srca i krvotoka

Planinarske ture, najcešce, ne opterecuju znacajno srce i krvotok. Ipak, u slucaju srcanih mana to opterecenje može biti sasvim dovoljno za opasnost. Zato pre odlaska u planine otidite do sportskog lekara da vam pregleda srce i ustanovi postojanje tegoba, srcanih mana, te mogucnost preopterecenja.
Stalno slušajte sopstveni organizam. Naše telo je mehanizam koji ima jasne znake upozorenja i uvek vam saopštava granice. Tako cete najbolje znati kada je dosta. Nemojte se takmišiti i dokazivati na planinarenju. Vi ste tu zbog uživanja.
Napredujte takvom brzinom da sa lakocom i bez zamora možete razgovarati sa društvom.
Pravilno hodanje po planinama smanjuje opasnost od srcanog udara usled preopterecenje srca.
Opterecenje srca se vidi kroz puls. Naredna tabela vam daje normalne i dozvoljene vrednosti. Ako se zamarate i pri tom primetite da vam je puls veci od dozvoljenog, priuštite si odmor i izbegavajte taj intenzitet napora.
Starost Dozvoljen Normalan
20            200      130-170
25            195      127-166
30            190      123-162
35            185      120-157
40            180      117-153
45            175      114-149
50            170      110-145
55            165      107-140
60            160      104-136
65            155      101-132
70            150      96-124

Hronicna stanja organizma

šecer, bubrezi, epilepsija, astma, bronhitis

U planine sa decom

Ko ide sa kim u planine? Vi sa decom ili deca sa vama?
Ovo pitanje ukazuje na probleme do kojih lako dolazi, ako svoj cilj postavljate po svaku cenu, a sa vama su deca.
Ako su deca dovoljno motivisana mogu izaci i na viši vrh, ali deca nisu obucena za uspone u visokim planinama. Njih u planine vodite zbog zdravlja i lepote. Oni ce zavoleti planine samo ako im je u njima lepo. Kasnije ce štošta nauciti, obuciti se i otici sa svojim društvom. Planina nece nigde pobeci i revnosno ce sacekati da deca porastu i osvoje je.
Zapamtite, deca bi se u planini rado:
zabavljala
tu i tamo malo zaustavila i poigrala
ponegde zaustavila i vratila
bavila drugim stvarima od onih koje vas zanimaju

Uskladivanje želja odraslih i dece zahteva mnogo mudrosti i strpljenja. Jako je bitno da zapamtite da su deca nestašna, nedovoljno uporna, rade samo ono što im je zanimljivo, nestrpljiva, nejaka, a iznad svega, nesvesna opasnosti u planinama.
Slobodno vodite decu u planine, ali pri tom racunajte na njih kao na ravnopravnog clana planinarske ture, te prema njima odredite planinarski uspon. Strogo pazite na opasnosti kojim se izlažu. Vaše pravo oružje za odnos sa decom su upravo njihov nedostaci: strpljenje, upornost, mudrost, smernost, principijelnost i znanje planine.

Priroda

Trudite se da vam se u prirodi ne desi ništa loše, ali brižno doprinosite priodi i budite joj ljubazni cuvar!

Šuma

Šume stare i oboljevaju. Procesi koji se u šumama odvijaju su veoma spori. Za razliku od toga, moderna civilizacija je dinamicna. Covek može mnogo toga uraditi brzo, cesto neoprezno i na štetu svog okruženja koga postane svestan tek kada je za to kasno. Podmladivanje šume, ili pošumljavanje, je mukotrpan i dugotrajan proces koji se lako može ugroziti. Neki od faktora na koje pojedinacno ne možemo uticati su suše, oluje, poplave, grad i drugo. Postoje, medutim i stvari koje možemo uciniti. Na primer, možemo izbegavati lomljenje malih stabala i žbunova, možemo izbegavati rubljenje skijama preko mladica.
Mislite i na to da se u šumama odvijaju šumski radovi (sece, transport stabala, gradnja šumskih puteva), te da vam od njih može pretiti opasnost.
Konacno, vodite racuna o tome da šumski rasadi predstavljaju složen eko sistem, te da su šumski plodovi mnogim njenim stanovnicima jedina hrana. Mislite na potrebe šumskih stanovnika, onhih vidljivih i onih nevidljivih, pa budite umereni u branju šumskih plodova.

Gorsko rastinje

Pod gorskim rastinjem podrazumevamo biljni svet iznad granice šume. Posmatrajte ovu floru drugacijim ocima. Vidite li da je ona pravo cudo prirode i izdržljivosti. Znate li da opstaje i u prilikama u kojima bi ste vi davno napustili isti teren. Njihova svrha je zaštita od erozije. To rastinje se teško sadi i obnavlja. Za obnovu uništenog gorskog rastinja cesto je potrebno i nekoliko stotina godina.
Zato: nemojte se kretati precicama preko rastinja, ako vec postoji staza, jer kretanje precicom obrazuje novu stazu na kojoj nema rastinja, a koja je tzv. erozivni jarak.
I zapamtite. Gorsko cvece nigde nije tako lepo kao u gori. Zato neka ostane tu. Neka se i drugi njemu dive, neka ga uoce i neka im ulepša planinu. U vašoj vazi ili herbarijumu ono ne služi ni vama ni planini. Ako ste baš naumili da ga trajno zapamtite - snimite ga kamerom ili foto aparatom.

Divljač

Period od marta pa do kraja juna je vreme radanja mladunaca raznih vrsta planinskih životinja. U istom periodu mladunci cine prve korake, i zato, u tom periodu zaobilazite cestare, mlado rastinje, velike jele i svoje pse vodite na povodcu.
Zapamtite da je opasnost dvostruka. Sa jedne strane vi ugrožavate mladunce i porodice gorskih životinja i ptica, a sa druge strane, možete se izložiti opasnosti od zaštitnicki raspoložene majke neke opasne zverke.
Znajte da pri begu divljac upotrebi mnogo energije koja joj je potrebna za život. Znajte da i životinje oboljevaju od stresa. Znajte da se panika životinje povecava sa iznenadnošcu njenog susreta sa vama. U vezi sa poslednjem, zapamtite da hod u tišini nije poželjan, kako se to cesto misli. Normalan razgovor i šuštanje pri hodu otkriva vaše postojanje životinjama, te se one na vreme postave na oprez i lagano se uklone. Ako se “šunjate” iznenadicete neko nedužno stvorenje. Naravno to ne znaci da treba da galamite i namerno proizvodite nepotrebnu buku. Ponašajte se normalno.
Konacno, ako ste u šumi zimi, saznajte gde su hranilišta za životinje i nadaleko ih izbegavajte.

PA, HODITE PLANINAMA SRECNO I SA UŽIVANJEM, I VRACAJTE SE KUCI SA LEPIM USPOMENAMA.