2012.
√ Grosvenediger (3662 m)
√ Monblan (4810 m)
√ Ekvador-Peru (6310 m)
√ Indija (6600 m)
........................................
........................................
√ Matterhorn (4478 m)
Izveštaj
√ Damavand (5671 m)
Izveštaj
√ Gross Glockner (3798 m)
Izveštaj
√ Gran Paradiso (4061 m)
Izveštaj
√ Grosvenediger (3662 m)
√ Monblan (4810 m)
√ Ekvador-Peru (6310 m)
√ Indija (6600 m)
........................................
........................................
√ Matterhorn (4478 m)
Izveštaj
√ Damavand (5671 m)
Izveštaj
√ Gross Glockner (3798 m)
Izveštaj
√ Gran Paradiso (4061 m)
Izveštaj
........................................
1.1.2011.
|
Maljen 5.6.2011. Vesna sa lokalnim vodičem Draganom iz Valjeva, ovoga puta, povedoše nas na Maljen. Niko od nas pedesetak, verovatno nije ni slutio kakva avantura nas čeka. Za početak ove akcije predviđen je obilazak vodopada Skakalo. Refren pesme "Skakavac je zašo za rukavac" najbolje bi opisao ovaj vodopad. Skakalo je zaista zašao u jednu veliku jarugu Valjevskih planina, skriven i sa svih strana ušuškan stenama, čini da se do njega teško dolazi a još teže odlazi. Vredelo je. Disciplinovanim silaskom niz strme litice, izlazimo pred njegovo veličanstvo, Skakalo. Lepota i gracioznost ovog vodopada budi romantiku u svima nama. Zagrljaji, slikanje, divljenje...ostavlja nas sve bez daha. Odlazak sa vodopada pretvorio se u avanturu kakvu ne vidjamo ni u filmovima. Kiša, koja je rominjala učinila je teren klizavim, a planina zahteva poštovanje i niko ne bi smeo da je potceni. Skretanje pojedinih planinara sa predvidjene staze, duž koje je, radi veće bezbednosti, razvučeno uže, povlači za sobom zemlju i kamenje. Naravno, to nam je pravilo probleme a jednoj devojci izazvalo povredu šake. Dobijamo iskustvo i nauk za neku sledeću, sličnu situaciju. Stvar se mora gledati pozitivno. Nakon izlaska na put, osećanja su podeljena. Neki su oduševljeni, neki preplašeni, neki možda malo i ljuti, ali jedno je sigurno. Uz odgovarajući adrenalin, doživljena je avantura kakva se ne dogadja često i koja će se dugo pamtiti. Nastavljamo ka Ljutom kršu. Nakon jednog sata laganog i prijatnog hoda, sumirajući utiske sa vodopada, izlazimo na Ljuti krš (962 m/nv), koji uopšte nije ljut. Dočekao nas je podarivši svoju raskošnu lepotu. Odvojismo vreme za slikanje, odmor i inhalaciju pluća, što bi rekli: stanje nirvane. Sa Ljutog krša silazimo u potok, kristalno čist i lep, koji pravi predivne, male vodopade. Spontano, sami sebi dajemo novi odmor. Rashladjivanje nogu mnogima je pričinilo uživanje, tome se jednostavno nije moglo odoleti. Tada još nismo znali šta nas tek čeka! To je pravi biser prirode, zvani kanjon Crne reke. Ovde sve nekako nosi čudna imena, pa tako i ovaj kanjon nikako nije crn, već blistav i veličanstven. Opijeni smo njegovom lepotom, česte prepreke u obliku litica i stena posebno su nam zadovoljstvo. Malim vodopadima, kaskadama i slapovima nema kraja...i onda počinje jedan topli, letnji pljusak (mada je još proleće). Na našu žalost, vodiči odlučuju da prekinu prolaz kroz kanjon zbog klizavih i mokrih stena, što je postalo opasno. Ipak, rekoše nam, da smo najlepši deo prošli. Kiša i dalje pada, trava raste, gora zeleni, a dvoje mladih planinara sve vreme kasni za grupom, grleći se i držeći se za ruke. Izgleda da se rodila jedna nova ljubav... Zasluženi odmor provodimo u etno kući porodice Obradović. Lako uočavamo da se radi o vrednoj, poštenoj i divnoj srpskoj porodici. Sloga i rad dali su očigledne rezultate.Uživamo u gibanici, domaćem kiselom mleku i po kojoj rakijici. Ambijent domaćinstva je fantastičan. Hvala domaćinima. Hvala i našim vodičima. I preporuka za sve: POSETITE MALJEN. Izveštaj napisala: Katarina Milićević, PSD "Železničar" |
