Skijanje 

              Akcije skijaške sekcije odvijaju se prema planu iz godišnjeg programa aktivnosti Planinarskog društva. Obično to pada u period pojave prvog snega na planinama, znači nešto ispred Nove godine. Ponekad, zavisno od snežnih padavina dešava se da se sezona skijanja produži, ili skrati, ali obično traje do kraja marta .

Informacije o skijaškim aktivnostima objavljuju se na redovnim sastancima  Društva.

              Aktivnosti sekcije odvijaju se kroz organizovan odlazak grupe skijaša na skijanje. Upražnjava se rekreativno alpsko skijanje, rekreativno trčanje-langlauf, kao i rekreativni snowbording. Do sada interes i učešće, uglavnom, je bilo u rekreativnom alpskom skijanju.

                NEKA OD PRETHODNIH PITANJA

              Skijanje je po kategorizaciji sportova veoma težak sport. Sa druge strane, obzirom na cene opreme, cenu boravka u ski-centrima i cene ski-pasa, i veoma skup sport. Moguće je upražnjavati skijanje i u nekoj jeftinijoj varijanti, što se danas retko radi, a i ne pruža toliko mogućnosti.

Ovih par rečenica otvorilo je pitanja sa kojima se oni koji bi želeli,  ili razmišljaju o skijanju neminovno susreću.

               Jedno od pitanja koje se pojavljuje je i starosno doba. Obično se čuje: nije to za mene, ja sam prestar za skijanje. To bi moglo samo uslovno da se prihvati, jer ima veoma mnogo primera iz života gde su ljudi u poodmaklim goinama ostvarili zavidne sportske rezultate. Pored zdravlja, to je uglavnom stvar volje.

               Međutim, iskustvo je pokazalo - ko je jednom krenuo na skijanje, i ako to skijanje krene bar malo kako treba, onda to ostaje ljubav i želja za ceo život, i stalna težnja za sto više dana na snegu.

Ne tvrdimo, ali može se reći - ko je bar jednom pešačio kroz planinu po lepom zimskom danu morao je da doživi lepotu i čarolije zime. Tokom skijanja dozivljaji su još intenzivniji, odnosno uživanje je veće.

                  KAKO SE PRIPREMITI

               Da bi se krenulo na skijanje neophodna je prethodna priprema. Oni koji se intenzivno bave planinarenjem tokom godine, ili voze bicikl, ili se bave nekim sportom, veoma su blizu da postignu skijašku kondiciju. Ovde nećemo ulaziti u to kako doći do kondicije, ali u svakom slučaju potrebna je priprema za skijanje. Većina skijaša sa iskustvom od par sezona to veoma dobro zna, a za one koji započinju sa ovom aktivnošću održavaju se kraća predavanja o pripremi, i izvode testovi fizičke pripremljenosti.

                 NEŠTO MALO O OPREMI

              Opremu za alpsko skijanje čine: skije, skijaške cipele-“pancerice” i ski- štapovi. Uz to mogu da se dodaju ski-naočare, kao i zaštitna kaciga.

U proizvodnji skija došlo je, u poslednjih par godima, do znatnih promena - sa klasičnih skija prešlo se na ’karving skije’. To podrazumeva promenu geometrije skija, kao i podelu kategorija skija prema nivoima znanja skijanja. Iz ovoga sledi - da bi svako trebalo da ima prema sebi odgovarajuce skije.

Veoma bitan deo opreme, od posebnog uticaja na kvalitet skijanja su ski-cipele.

U okviru ovih par napomena, vezanih za kondiciju i opremu, vodiči skijaških aktivnosti mogu da pruže adekvatnu pomoć kroz uputstva i savete.

                CENE U SKIJAŠKIM CENTRIMA

             Nekada smo u organizaciji PSD-a na skijanje išli u svetske skijaške centre. Poslednjih godina iz poznatih razloga to nismo u mogućnosti. Međutim, i dalje odlazimo na skijanje i to u neke centre koje ranije nismo dobro poznavali, a ni uvažavali. Reč je o skijalištima u susednim zemljama, pre svega u Bugarskoj. Otkrili smo dva skijaška centra koji ni po čemu ne zaostaju za mnogima u Austriji, Italiji itd., a po cenama su, naravno, za nas prikladniji. To su Borovec i Bansko. Cene naših zimovanja u organizaciji PSD-a nesumnjivo su mnogo prihvatljivije, jer ne biramo luksuzan smeštaj. Obično su to manji, ali dobro opremljeni objekti sa neophodnim konforom za zimski boravak, i ishranom prilagođenom skijaškim aktivnostima.
Trudimo se, i do sada u tome uspevamo, da ski-pasove dobijemo po povoljnim uslovima.
Slicno važi i za ostala skijališta, npr., Kopaonik, Bjelasicu, Jahorinu, Žabljak, Zlatibor, Divčibare itd.