13. Sprečavanje nesreće i prva pomoć u nesreći                           ← početna

SPREČAVANJE NESREĆE

          Ako osetite znake umora i iscrpljenosti odmorite se, ako se osećate iscrpljeno i posle dužeg odmora, radije odustanite od svog cilja, vratite se po mogućnosti sa pratnjom.
Nosite uvek propisanu i preporučenu opremu.
Već kod planiranja i pripreme planinarskog uspona pokušajte predvideti moguće opasnosti.
Uvek se raspitajte kod lokalnog stanovništva (ako je to moguće), ili kod planinara koji su već bili na području gde planirate ići, o specifičnostima područja.
U planine ne idite nikada sami! Prilikom planiranja vaše ture važan faktor je izbor partnera za planinarenje.
Odluke „i pored toga” , „ma nema veze” vrlo su opasne, a ponekad i presudne. Ako vam preti opasnost, sklonite se na vreme, čuvajte svoju snagu, NE SRLJAJTE GLAVOM BEZ OBZIRA!

PRVA POMOĆ U SLUĆAJU NESREĆE

            Dužnost je svakog planinara  da povređenom, ili bolesnom, pruži pomoć na licu mesta, pre dolaska lekara, u skladu sa svojim znanjem, iskustvom i mogućnostima.  Suština prve pomoći je povređenom sačuvati život i sprečiti pogoršanje stanja, držeći se određenih pravila zavisno od povrede. Pružanje pomoći ne sme se odgađati, već se treba snaći s onim što imamo, ujedno savladati strah, ostati priseban, pomoć pružiti brzo, ali ne brzopleto. Ne zaboraviti unesrećenog zaštiti od hladnoće, kako mu se telo zbog mirovanja ne bi ohladilo.

Najčešće nesreće u planinama su:

1) nesvestica - ako je unesrećeni pri svesti treba mu dati zaslađene vode, alkohol se NE sme davati. Mada prividno greje, alkohol širi krvne sudove i prouzrokuje brže hlađenje tela. Kad je nekom već loše ne treba ga omamljivati, jer će mu tada, logično, biti još lošije. U slučaju nesvestice unesrećenog moramo poleći na bok, kako se ne bi ugušio vlastitom pljuvačkom, jezikom i ugrušanom krvi, ne sme mu se davati nikakav napitak, jer je refleks gutanja isključen.
2) šok - simptomi šoka su: bedilo, brz puls, površno disanje, uznemirenost, nesvestica. Bez oklevanja mu treba glavu staviti na nisko uzglavlje, a ruke i noge podići gore, a ako je bez svesti ili povraća, poleći ćemo ga na trbuh, glavom okrenutom na niže i u stranu.
3) prelom kosti i uganuće - znaci preloma su: bol,  nemogućnost pokretanja povređenog uda, oteklina na mestu preloma, deformitet uda (nije uvek prisutan, ako postoji siguran je znak preloma).
Ako je slomljeni ud deformisan, treba ga izravnati uzdužnim istezanjem. Slomljena kost se mora imobilizovati pre prenošenja ili prevoza povređenog. Kod otvorenih preloma treba ranu pokriti sterilnom gazom i imobilizovati u zatečenom položaju. Kao sredstvo za imobilizaciju može nam poslužiti kišobran, cepin, planinarski ili skijaški štap, komad grane...
Kod uganuća ili iščašenja, takođe, treba napraviti imobilizaciju.
Uganuća - ozleda ligamenata i zglobne čaure nastale zbog naglog pokreta u zglobu, najčešće se događa u gležnju. Javlja se oštar bol, a potom i oteklina zgloba. Tegobe se mogu ublažiti hladnim oblozima, a noga treba mirovati u povišenom položaju. U težim slučajevima potrebna je lekarska pomoć.
Iščašenja -  ozleda kod koje zglobna glavica izlazi iz zglobne čašice, zglob je izobličen i bolan, svaki pokušaj kretanja nailazi na otpor i bol. Pre prevoza do bolnice treba imobilizovati zglob, u položaju u kojem je zatečen i ne pokušavati sami namestiti zglob
4) krvarenje i rane - pre svega, krvarenje treba zaustaviti, ako krv šiklja u mlazu, treba pritisnuti iznad rane i sačekati da krv stane. Na ranu treba staviti dovoljno sterilne gaze i previti je, a povređenom dati zaslađene tečnosti. Rane nikako ne ispirati, niti dirati prstima,
5)  visinska bolest - javlja se u visokim planinama zbog smanjene količine kiseonika i manjeg vazdušnog pritiska. Prepoznaje se po: glavobolji, slabosti, vrtoglavici i halucinacijama. Odmah treba odustati od daljnjeg penjanja i pojesti nešto što će nam vratiti energiju, vratiti se na visinu gde nema simptoma visinske bolesti. Osetljivost na visine smanjuje se postupnom aklimatizacijom.
6) sunčanica i toplotni udar -  glavobolja i vrtoglavica nakon dugog hodanja po vrućini. Obolelog ćemo poleći u hladovinu i staviti mu na glavu hladne obloge, preventivno treba izbegavati uspone od 12-14 sati.
7)  sunčano slepilo, zimsko slepilo - posledica prevelike količine svetlosti koja ulazi u oko. Oči treba štititi sunčanim naočarima koje imaju UV-zaštitu, jer druge tamne naočare šire zenice, onda kada bi trebalo da su skupljene. Ukoliko se slepilo pojavi, treba izbegavati svaki izlazak na svetlo i na oči staviti hladne obloge. Sunčano slepilo se može dobiti i zimi, jer nema veze sa sunčevom toplotom.
8) strujni udar, udar groma - unesrećenog treba što pre osloboditi iz strujnog kruga, pritom pazeći na svoju sigurnost. Ako je unesrećeni bez svesti treba proveriti disanje i krvotok i po potrebi započeti mere oživljavanja, onesvešćenog koji diše okrenuti na bok, sa opekotinama postupiti kao što nalaže pomoć kod opekotina.

Imobilizacija je postupak kojim se povređeni deo tela stavlja u stanje mirovanja. U okviru prve pomoći uradi se privremena (transportna) imobilizacija. Njena svrha je sprečiti pogoršanje povrede i smanjiti bol tokom prevoza do bolnice. Indikacije za imobilizaciju su: prelom kosti, iščašenje, opekotina, smrzotina, zmijski ugriz, prignječenje uda...

Savet: Prilikom pružanja pomoći u planini NIKADA NE ZABORAVITE NA VLASTITU SIGURNOST!

ZAPAMTITE:

Ukoliko se u planini dogodi nesreća, GSS se obaveštava na sledeći način:
 
•  na obaveštajnim tačkama GSS:  063/466-463 - stanica Beograd, 063/466-466 stanica Kopaonik 
•  za područje Srbije : 94;93;92;

Preporučuje se da obaveštenje o nesreći daje svedok nesreće, jer će najbolje moći odgovoriti na pitanja u vezi nesreće. On treba da dâ sledeće podatke:
•  svoje ime, prezime, adresu i telefon
•  ime, prezime, adresu i telefon unesrećenog
•  kada se nesreća dogodila i kakve su ozlede
•  gde se unesrećeni nalazi (što tačniji opis pristupa do mesta nesreće)
•  šta je već preduzeto i ko je još obavešten