12.  Lavine                                                                                    ← početna

Lavine predstavljaju jednu od najvećih opasnosti u planinama. Uopšteno, o lavinama vladaju mnoge zablude - o njihovom nastajanju, delovanju, pokretanju, smrtnosti i sl. Uglavnom je sve to zbog neznanja i neinformisanosti. Ukoliko ste imalo informisani o lavinama povećavate mogućnost preživljavanja u slučaju nesreće.
Lavine nastaju na visokim, nepristupačnim delovima planina, ali i svaka padina koja ima nagib veći od 15 stepeni predstavlja potencijalnu opasnost od lavina. Gotovo sve lavine su se pokretale na padinama koje su nagnute 35 do 45 stepeni. Na padinama manjim od 30 stepeni retko se pokreću lavine, a na padinama strmijim od 50 stepeni sneg „proklizava” tako da se jako retko na tim strminama skupi dovoljno snega za lavinu. Posebno su opasne istočne padine. Statistika govori da se na njima, usled lavine, dogodi 63% nesreća.

Kada sneg prestane da pada, zbog niskih temperatura površinski sloj se zaledi, tako da kada novi sneg napada, veza starog i novog sloja snega je veoma slaba, tj., slojevi su  jasno odvojeni. U donjim slojevima sneg počinje da „puca” (zbog mase svih slojeva, buke, vremenskih neprilika i sl.), i da klizi a za sobom lančano povlači gornje slojeve i to je početak lavine.

Prepoznavanje:
Osnovno pravilo samozaštite je: posmatrati, posmatrati i posmatrati. Važan pokazatelj je činjenica da lavina ima tamo gde postoje ostaci ranijih lavina. Dakle, pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i procenite koliko je od tada prošlo vremena.

Lavine mogu biti:
- od rastresitog snega - mesto pucanja je usko, nejasno, pa se pokreću manje površine na početku, a dalje zahvataju sve
  veću količinu snega i  zauzimaju pri dnu veliku površinu.
- od zbijenog snega – lome se na većem prostoru, a linija loma je uvek vertikalna na donju ravan
- lavine od suvog snega – u proseku se kreću brzinom 100-140 km/h, i nju dostižu već pet sekundi nakon pokretanja.
  Ovakve lavine broje najviše smrtnih slučajeva. Komadi snega se razbijaju jedan o drugi, i kad dobiju veliku brzinu ruše 
  i lome sve pred sobom. Kad je žrtva u sredini lavine, uglavnom joj nema spasa.
- lavine od mokrog snega – kreću se dosta sporije, 40-50 km/h.

Razlikujemo još i lavine objektivnog karaktera, one čiji uzročnik nije čovek (otopljenje, vetar, kiša, težine snega i sl.) i subjektivnog karaktera (lavine koje je pokrenuo čovek). Vetar nanosi sneg deset puta brže od običnih padavina, brže se opterećuje stari sloj snega i dolazi do lavina. Jako sunce ili visoke temperature prouzrokuju ubrzano topljenje snega i stvaraju mokre lavine - slabljenje pređašnjeg sloja snega, jer voda razbija vezu između slojeva snega.
Da li će lavina da nastane, ili ne, zavisi i od same strukture snega koji je pre napadao i od novog snega. Ako je sneg koji je pre napadao jako stabilan, velike količine novog snega mogu se jako dobro povezati i biti gotovo sigurne u pravim vremenskim uslovima. Analiza stabilnosti lavina je komplikovani proces i zahteva puno proučavanja i iskustva, da se razvije dobra sposobnost analiziranja stabilnosti lavina.
Žrtve lavina najčešće su rekreativci u planinama – skijaši, snowboarderi, penjači, planinari a najugroženiji su vozači motornih sanki koji čine trećinu žrtava, od njihovog ukupnog broja.
U 90% lavina sa ljudskim žrtvama, lavina je pokrenuta težinom žrtve, ili nekoga od pratnje žrtve. Ako imate nameru da se krećete  u područjima u kojima postoji opasnost od lavina obavezno nazovite lokalnu Gorsku službu spasavanja ili Centar za lavine i raspitajte se o mogućnosti lavina, obavestite ih o svojim kretanjima i zatražite lokatore (eng. ‘avalanche beacon’) - mali uređaji koji odašilju signal pa u slučaju nesreće spasioce navode na mesto unesrećenog. Takođe, obavezno ponesite lopate za sneg i što više pomoćne opreme. Ako vidite napukli sneg, to je znak za potencijalnu lavinu. Što je veći razmak pukotine to je opasnije. Ne idite na strme delove. Takođe, pripazite na brze promene vremena, tada se povećava mogućnost pokretanja lavina. U potencijalno opasne delove nikada ne idite sami, a ako vas je više, podelite se u grupice, ali ostanite dovoljno blizu jedni drugima da se vidite i čujete. Nemojte ići u područja dubokog snega koji je manje od 3 dana star, i uopšte izbegavajte džepove dubokog snega. 
Ako vidite da ste pokrenuli lavinu jedino što možete probati jeste da se pomerite u stranu. Ako ne možete pobeći lavini tj. pokušati da vas ne zatrpa, pokušajte se uhvatiti za drvo (ako ga ima), i držite se za njega čvrsto. To morate izvesti jako brzo, jer to drvo vam može biti najbolji prijatelj, ali ako ga ne uhvatite na vreme može postati najveći neprijatelj. Četvrtina žrtava u lavinama umiru zbog teških ozleda nanesenih od udaraca u drva i kamenje. Imajte na umu da morate biti jako brzi pošto lavine već nakon 4–5 sekundi dostiže brzinu od 100 km/h.
Ako ne možete pobeći lavini, ili se ne možete uhvatiti za drvo, onda morate početi snažno „plivati” . Ljudsko telo je tri puta teže od krhotina lavina i zato tone ukoliko ne počnete snažno plivati. Dobra vest je da je i u jako gustim lavinama protok vazduha je 60–70%, tako da nedostatak vazduha nije razlog što ljudi u lavini umiru. Ugljendioksid se nakupi u snegu oko usta i to izaziva trovanje, tako da treba kad lavina uspori i pre negoli stane, pokušate da napravite rupu za vazduh ispred vaših usta. Kad lavina napokon stane, krhotine lavine i raspršeni sneg se kroz nekoliko sekundi stvrdnu kao cement, tako da bilo koju akciju da poduzmete morate je napraviti pre samog zaustavljanja lavine!
Praktično je nemoguće sam se izvući kada ste zatrpani lavinom. Statistike pokazuju da se oko 90% žrtava može izvući živo, ako su iskopani u roku od 18 minuta, ali kasnije od toga šansa za preživljavanje opada. Nakon 45 minuta samo 20-30% ljudi je spašeno, a nakon dva sata gotovo niko ne izađe živ.
U slučaju da vidite prijatelja zahvaćenog u lavini, obratite pažnju na to kako se kreće lavina i gledajte u njega, da ga kasnije, sa što većom preciznošću možete locirati u lavini. To će smanjiti vreme traženja. Nikako ne odlazite po pomoć jer je jako malo vremena, možda nekoliko minuta za disanje pod snegom, tako da se svaki minut računa. Ako odete po pomoć, verovatno, povređeni neće biti živ kada vi dođete sa spasiocima. Provedite bar pola sata–sat u traženju pre nego odete po pomoć. Brzo ali i precizno tražite tragove - ruke koje vire iz snega, skije, snowboard daske, rukavice i sl. U slučajevima kad vidite motorne sanke, žrtva je iznad sanki! U slučaju više žrtava iskopajte ih toliko da mogu disati tj. nemojte gubiti vreme da ih vadite iz snega. Odmah idite do druge žrtve i tako dalje. Prvo izvadite one koji su bliži površini!