4.   Okliznuće i pad                                                                                  ← početna

Okliznuće i pad su uzrok najvećeg broja nesreća koje se događaju na  planinarenju. Najčešće se događaju na mokroj podlozi - travi i lišću, kao i na strmini, siparu (sitni kamenčići), zaleđenim putevima, provaliji pored puta, korenju drveća koje izviruje iz zemlje pokriveno lišćem.  Do okliznuća i pada najčešće dolazi usled nedovoljne pažnje i koncentracije, pogrešno izabranog puta, krive procene, umora, straha, pomanjkanja adekvatne opreme, kao i drugih mnogobrojnih razloga.
Da bi ovu opasnost doveli na minimum potrebno je pridržavati se nekih pravila u planinarenju:
- na planinarenje nikad ne idite sami,
- ako osetite znake umora i iscrpljenosti odmorite se,
- ako uočite opasnost sklonite se na vreme i čuvajte svoju snagu, ne srljajte u opasnost,
- dobro proučite planinarski put kojim mislite ići, konfiguraciju puta, da li ima opasnih detalja,
- obavezno se raspitajte kakvu opremu treba poneti na planiranu turu,
- nikada ne precenjujte sebe, svoju kondiciju i psiho-fizičku spremnost,
- kada se nađete na opasnim planinarskim putevima nemojte naokolo bezbrižno fotografisati, čavrljati sa društvom, pevati, već budite maksimalno koncentrisani, hodajte oprezno, pre svakog koraka uverite se da se nećete okliznuti.

Ako se okliznuće i pad ipak dogode uradite sledeće: što pre se bacite u ležeći položaj licem prema tlu, pokušajte se podići u stav za „sklek” (noge lagano raširite, vrhove prstiju na nogama zabijajte u tlo, a šake stisnite).

Savet: pokušajte to da izvežbate na nekoj kratkoj padini koja završava ravnim delom (na mokroj travi, na snegu), jer ćete vežbom dobiti potrebnu spretnost da što bolje reagujete kod neočekivanog okliznuća ili pada.

5.   „Pazi kamen”

Kamen koji se kotrlja ili pada smtrna je opasnost u planini i uvek dolazi sasvim neočekivano! Zapamtite - kada ste u planini pored kiše, snega, groma i grâda, na glavu vam može padati kamenje, stenje, led, stabla, granje i drugi, sasvim neočekivani predmeti (konzerva, komadi opreme …). Ako je padina sa krušljivom stenom budite jako oprezni, ali opasnost preti na strmom zemljištu čak iako je padina sa travom, ili pošumljena. Veoma mogu da budu opasni i ljudi, naime, budite vrlo oprezni kada uočite ljude na putu iznad vas, ali razmišljajte i o tome da ste i vi na putu iznad nekog drugog. Planinske životinje, takođe, obrušavaju kamenje - divokoza vas na padini  može zasuti hrpom kamenja.
Kamenje najčešće pada i samo od sebe usled temperaturnih razlika. Tipično je dnevno zagrejavanje zimi: sunce zagreva stenu, otopi je i eto kamenja, leda, lavine i drugih problema.
Od padajućeg kamenja i drugih predmeta najbolje nas štiti kaciga. Bilo kakva kaciga je mnogo bolja od nikakve, ali isto tako atestirana planinarska kaciga je bolja od HTZ šlema.
 
Ako je kamen veliki, kaciga vam ne može pomoći!
Izbjegavajte strane puta gde se često odronjava kamenje. Zaobiđite ih!
Kada kamenje krene da se odronjava budite na stalnom oprezu. Ako prolazite putevima uz strme litice najbolje je priljubiti se uz stenu i rukama dodatno zaštiti glavu prilikom pada kamenja. Naročito je važno za odmor izabrati sigurno, zaštićeno mjesto. Najbolje je kloniti se opasnih mesta i strana, pogotovu ako na njima ima ljudi ili životinja. Ranac se nosi uvek na planinarsku turu pa i kad je poluprazan. Kad krene  kamenje da pada može vam dobro zaštiti ledja!

Savet: kada kamenje počne da pada i kotrlja se oko vas, trenutno zaštite glavu i potražite zaklon!