Biciklizam

Možete li da krenete na turu?

               Privlače vas putovanja na biciklu? Ali tek ste počeli ozbiljnije i redovnije da vozite, i pitate se da li ste fizički spremni za prvu ozbiljniju turu? Možete li da krenete na put sa tim finim društvom koje vas zove? Do sada ste najduže vozili „toliko-i-toliko”, ne znate da li imate dovoljno kondicije?

Možda će vam ovaj tekst dati neke odgovore, ali bi isto tako trebalo da vas ohrabri i podstakne da krenete. Jer ako već razmišljate o putovanju biciklom i želite tako nešto, skoro je sigurno da imate sve što vam je potrebno

Najbolji trening za cikloturizam je - cikloturizam. I to je jedna od najlepših stvari u ovom hobiju. Da bi se nogice, plućanca i srculence pripremili za neku turu, treba pre toga otići na neku drugu turu. A da bi se otišlo na tu prethodnu turu, treba pre nje krenuti na neku još prethodniju turu  Ako se pri tome rukovodimo elementarnom logikom da prva tura treba da bude najlakša, a svaka kasnija malo teža/duža, onda je napredak, bez stresa i velike patnje, stvar koja se podrazumeva. Tako se na skoro neprimetan, i nadasve zabavan način stiče kondicija ali i sigurnost i poverenje u sebe (što je od iste važnosti), na vreme se ustanovljava da li je bicikl dorastao tome što se od njega očekuje, upotpunjava se i pročišćava spisak opreme koja se nosi na put. Takođe se na vreme proverava i stavka koja je još i najvažnija od svih: društvo sa kojim putujemo.

I kad dođe vreme za ono veliko putovanje, zbog koga se i počelo sa svime, neće biti mnogo straha i sumnji u sebe ili u druge. Oni koji su marljivo odradili „pripreme", dobijaju i poseban bonus: na to veliko putovanje na kraju i ne moraju da odu, jer su se već dovoljno nauživali

Dobro onda... da li ste fizički spremni?

Po mom mišljenju, a to sam uvek spreman i da tvrdim, spreman je svako ko je u stanju da se biciklom popne na Avalu. Da li je procena baš ovoliko prosta, banalna tako reći? Pre nego što mi se zameri na površnosti, evo obrazloženja: činjenica da je neko uspeo da se biciklom popne na Avalu i ne govori mnogo o kondiciji. Ona govori samo to da:

                taj neko ima dovoljno zdrava pluća i kardiovaskularni sistem da se ne   
                onesvesti pri svakom većem naporu;

                taj neko ima barem pristojnu dozu upornosti, barem pristojno jaku volju za 
                savladavanje teškoća, i barem pristojno jaku želju da vozi bicikl.

I to je dovoljno da se krene na turu. Zato što, ako ste uspeli da se popnete uz četiri kilometra uspona na Avalu (čak ne ni „u cugu" nego uz usputne predahe), ama baš ništa vas ne sprečava da nastavite uzbrdo, odmarajući se kad god vam to zatreba, savlađujući kilometre puta i metre nadmorske visine, i da konačno stignete na Taru, Durmitor, Staru planinu, ili neko drugo mesto. Tamo gore je asfalt isti kao na Avali, šumska staza je ista kao na Avali, vazduh takođe postoji, te ima šta da se diše, a prema svim do sada obavljenim istraživanjima, nagib od osam stepeni tamo, isti je kao nagib od osam stepeni na avalskoj uzbrdici.

(Oni koji ne žive u Beogradu neka „Avala" i „četiri kilometra" slobodno zamene sa lokalnim izazovom od koga još strepe - suština je ista.)

Ako vam Abnormalna Fizička Sprema (u daljem tekstu AFS) nije potrebna da biste umesto uz Avalu krenuli uz Durmitor, šta onda jeste potrebno? Evo, redom prema važnosti: shvatanje svojih želja, razumno planiranje, odgovarajuće društvo.

Želje

Treba sebi iskreno odgovoriti na pitanje: želim li ja to stvarno da (u)radim? Da li je to potreba koja mi je važna?

Jedina pomoć koja se u pokušaju da se odgovori na ovo pitanje može dati, jeste sledeća: ako dovoljno volite prirodu, putovanja i avanture (ne moraju to biti nekakve velike i „prave" avanture - ovde spadaju i ona sitna, svakodnevna iskakanja iz kolotečine koja su, šta god bila, za vas nasušna potreba i znak nepristajanja na monotoniju svakodnevice, a za okolinu u boljem slučaju znak vašeg nerazumnog buntovništva ili gnjecavo-nepopravljive romantičnosti, a u lošijem slučaju znak vašeg narušenog psihičkog zdravlja  - ako dakle, sve to dovoljno volite da ste i do sada bili rado spremni da za lep vidik, šetnju po netaknutom snegu ili uživanje u letnjoj noći na nekom neočekivanom mestu, podnesete određenu dozu neudobnosti ili napora - onda je i cikloturing stvar za vas.

A ako vam ne smeta da prespavate u šatoru, ili u planinarskom domu sa dvadesetoro drugih u istoj sobi, ako ne gubite (potpuno  živce i ne očajavate (duboko ) kada kisnete, ili kada vas prži sunce, ili kada lutate i tražite put, i ako posle svega toga samo jedan trenutak - tokom koga izbijate na široki vidik, otkrivate novu dolinu, novu bistru vodu, ili novu bistru dušu nekog gorštaka - može ne samo da vam isplati sve prethodne nezgodacije nego i da vas onako mokre, ispržene ili zalutale ostavi okamenjeno - zagušenim u strahovitom duhovnom i emotivnom plusu - onda je i fribajking stvar za vas.